Prvih mesec dana

Juče, 13. Jula, se navršilo mesec dana od našeg sletanja na Novi Zeland. Još uvek se dobro sećam carine, koju smo prošli bez ikakvih zadržavanja, čekanja Slavka na aerodromu, kupovine prvih razglednica i naravno prvog blamirajućeg trenutka. Iz nekog razloga novčići za cente su ovde srebrni i veliki a za dolare mesingani i mali…
 
Da, na Novom Zelandu voze levom stranom (kao i u Engleskoj, Australiji, Japanu…), ali i pored toga poštuju pravilo prvenstva desne strane (osoba koja skreće daljim putem kroz raskrsnicu ima prvenstvo nad onom koja skreće ulevo – najkraćim putem).
 
Prvi utisak o zemlji nam je bio – zeleno. Toliko jaku zelenu boju trave i toliko lepog drveća nisam u životu video, a pored toga, svaka zelena površina je savršeno uređena, cak i one pored auto-puta i to ne samo na 20cm od ograde! Drugi utisak su bile krave na pašnjacima, pa ovce. Nisam ih posle više viđao, ali ta slika mi je ostala u sećanju. Drveće ovde pravi veliki kontrast travi, koristeći mnogo tamnije tonove za lišće. Naravno ovde ima i drveća koje nikada do sada nismo ni videli: čudni borovi sa retkim i urednim granama, drveće koje ima cveće u obliku četke za pranje boca… ali najčudnije je koliko veliko drveće može ovde da se nađe. Par slika u galerijama koje sam postavio predhodnih dana vam mogu dati ideju.
 
Put od aerodroma do Slavkove kuće je bio relativno dugačak i vodio nas je blizu centra, tako da smo imali priliku da osmotrimo Sky Tower, koji i danju i noću se ubedljivo nameće na horizontu grada. Auckland ima samo jedan most koji povezuje severni deo sa južnim delom grada. Već godinama Zeleni sprečavaju izgradnju drugog mosta koji bi značajno rasteretio saobraćaj, koji i nije toliko strašan u poređenju sa Beogradom. Most je inicijalno izgrađen da ima četiri trake, ali pre par godina, umesto izgradnje novog mosta, Japanci su angažovani da okače još po dve trake sa svake strane mosta. Što su bukvalno i uradili.
 
Naselje u kome smo se smestili se zove Takapuna i spada u luksuznija naselja, tu se nalazi jedna od najlepših plaža, kao i prelepo vulkansko jezero, koje se nalazi na samom pragu Slavkove kuće. Grad je inače podeljen na tri dela (pod-grada) od kojih mi živimo na North Shore-u a ja radim u Auckland CBD-u. Što i nije toliko bitno.
 
Ljudi su ovde veoma prijateljski raspoloženi i otvoreni, spremni da pomognu i ne diskriminišu. Niko nas nije preko pogledao zato što smo iz Srbije niti se bilo ko ljuti kada vam zafali reč ili vam nije poznata procedura. Nema ni one "ljubazne hladnoće" i stalne distanciranosti koju sam iskusio kod Amerikanaca. Auckland je dosta izmešan grad, i iako u ostatku Novog Zelanda preovlađuju doseljenici Engleskog porekla ovde ima dosta Indijaca i azijata sa Tajlanda, Japana, Kine i Koreje.
 
Vreme ovde zna da bude prilično uvrnuto – prvih nekoliko dana smo imali redovnu kišu. Ali i vedro i sunčano vreme. Skoro u isto vreme. Teško je shvatiti vreme ovde, ali kiša zna da se iznenada pojavi, pada par minuta i onda se sve razvedri. Tako da je duga ovde uobičajna pojava, ulice su toliko čiste da ljudi često bosi hodaju, čak i zimi. A vreme zimi je noću oko 6~7C a danju oko 12~15C, gde se od dana do dana temperatura ne menja za više od stepen~dva. Posle toga nas je čekala nedelja dve čistog neba i vremena koje je redovno mamilo na šetnju.
 
Jedna od stvari koju Slavko redovno voli da primećuje jeste čist vazduh. I u sred grada se može disati punim plućima. Nije nego – nalazimo se na ostrvu koje je sa svih strana okruženo oekanima i svaki povetarac donosi čist okeanski vazduh a svaku trunku zagađenja odnosi pinginima na poklon.
 
Ono što je redovno prijatno iznenađenje ovde je koliko i kako je uređena ova zemlja. Sve administrativne stvari i poslovi se ovde završavaju neverovatno lako i redovno izvlače komentare – "Eto, a što tako nemože i kod nas u Srbiji?":
  • Struja se priključuje po iznajmljivanju kuče i preko interneta ili telefona se menja kome stiže račun u roku sat~dva
  • Za telefon je potrebno tražiti svoj broj, ali i to se završava preko interneta i za dva sata telefon radi!
  • Prenos vlasništva kola se obavlja u pošti za minut i košta okok 9.5$ (4eura)

Ovde su ljudi većim delom kompjuterski obrazovani i internet je deo kulture i svakodnevnog života. Jedan od najpopularnijih sajtova je www.trademe.co.nz koji je on-line aukcijski sajt preko koga se može i prodati bilo šta i naći veoma povoljne stvarčice. Čak i prodavnice vole da kače proizvode koje tako mnogo jeftinije prodaju.

Cene su ovde veoma šarene. Ima butika sa cenama da se naježiš, ali ima i mesta gde se mogu naći neverovatni popusti. Juče smo videli dva para muških kožnih cipela za 10$ (5 eura). Svake nedelje ovde na lokalnom parkingu ima šarena pijaca-buvljak na kome se porodaje bez poreza i po veoma povoljnim cenama. Teksas jakna – ženska – se može naći za 7$.

Hrana ovde je fantastična, ali količina, izbor i kvalitet piva i vina je neprevaziđen.

Toliko. Dosta za jedan entry?

One thought on “Prvih mesec dana

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s